Evo me, pratim I kao što sam pidrvedeo imaš zanimljiv pristup. Posebno mi se dopala misao reklama će biti umetnost ili niko neće hteti “to” da gleda . Ima puno istine u tome. Naravno, ostajem pri stavu da zadatak reklame nije da probudi emocije (što je cilj umetničkog dela), već da iskoristi emocije za prenošenje poruke, da emocije tu nisu cilj (kao u umetnosti), već sredstvo za efikasno komuniciranje. Međutim, ako to nema dovoljno umetnosti u sebi i ne pokrene neke emocije na kojima će putovati željena poruka, to će zaista teško stići do bilo koga. A onda neće ni preneti poruku. I time će izgubiti svoj smisao. U stvari, moram da predefinišem svoj stav zadatak reklame nije da samo probudi emocije (što je cilj umetničkog dela), već da probudi emocije da bi ih iskoristila za prenošenje poruke. U suprotnom, niko neće hteti “to” da gleda Pogledao sam stranicu do koje vodi link i moram priznati da sam u par situacija bio u dilemi. Taman sam pomislio aha, pa ako nema oznaku brenda onda je umetnost, a ako ima onda je reklama , kad sam stigao do crteža Sony Vaio laptopa i zastao. To je crtež konkretnog produkta, sa sve logom na sebi, ali to jeste umetnost. Konačno, jako je teško nacrtati nešto što nije pejzaž ili mrtva priroda, a da nije brendirano Očigledno da te dve stvari nisu tako različite , za njih samo emocija ima različitu upotrebnu vrednost UN:F [1.9.0_1079]please wait...(1 vote cast)UN:F [1.9.0_1079](from 0 votes)